Menu Close

Памѧтник собѣ съм збӯдал аз нетворный…

A.C. Пушкин
Exegi monumentum. 

Памѧтник собѣ съм збӯдал аз нетворный
Не хте погына пѫтј доздѣ з народных троп
Возсташе высшей глåвой си он непокорной
Нѣж Александрийскый стълп

Не, цѣл не хте умьрам – у жаданому гудку
Мôй тлѣн преживе душа, сѧ сўободивша з пліт
Послāвен бѫду аз доґда под нѣбом лунным
Жив бѫде једен хоть пијит

Послух о мнѣ през Русь хте прейде вміг
И хте назва ми всѧк јествучій јазык в нєй
Словѣнов гърдый ўнук, и фінн, и нынѣ дік
Тунґус, калмык, пријатель до полєй.

И дôлго бѫду ја пријѧтным тым народу,
Че гудком аз возбѫџѣх добрых чуйств
Че в мôй крут вѣк возслāвих аз сўободу,
Дозовах мілость аз до мєртвых душ

Боже слово, музо, чуй, бѫди послушна
Не сѧ страши ты кривды, о вѣнцѣ ты не дбай
Похвалу й клѣвету приймай ты рåвнодушно
И со глупаком не спєрай.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *